Sve je lakše, izdaleka

 

Sve je lakše iz daleka, shvatiš kada bore krenu da niču na licu poput neke biljke koja se lako "prima"...
Da sve je lakše izdaleka nauče te ljudi koji vremenom budu u toj elipsi od tebi srcu dragih.
Sve je lakše izdaleka, stvarno.
Sladiti se tudjoj nesreći, nemavši u glavi tu neku pregradu koja te podseti da može i tebi da se desi.
Uljuljkavati u "sigurnosni krevetac" tebi dragu osobu, čijeg se suda bojiš kada bi stao pred nju.
Lomiti prste kada si nervozan, i plakati u svoja duševna četiri zida kada si sam.
Promeniti se na gore jer te povuklo loše društvo, jer si bio labilan.
Šetati u nedogled kada potoneš u sebi.
Pisati znajući da niko neće ući u sobu.
Cepati majice, papire, lomiti telefone, televizore, i kuhinjske delove , kada te ona manje voli.
Voziti 180 na sat na autoputu, a ne znajući pravi razlog tog divljanja.
Tražiti bolje za sebe, iako imaš ono što bi te čuvalo sve dok se ne ohladiš.
Biti onaj ti, koji nisi ti, e to je najveći greh.
Al' sve je lakše izdaleka, ti to najbolje znaš.