Mala...
Moram da ti kažem nešto..Ima mnogo stvari u kojima uživam.Sa druge strane, ima dosta stvari u kojima želim da budem sastojak, i dosta ljudi čije fore bih "kupovao".
Ima dosta stvari zbog kojih sam magarac u magli od sreće. Jednostavno artikulacija mi je surovo loša kada mi nešto lepo ulazi u srčane pretkomore i po njima surfuje.
Sa druge strane, ja ovakav kakav sam, emotivan i srčan, umem da budem mnogo veliki pakao.
I za sebe i za druge.
Iznevereno poverenje ume da mi ubrza ključanje onoga na dnu duše.
Jednostavno jedina dva oka kojih se plašim su ova dva u mojoj glavi.
Nebrojeno puta me je koštalo to što sam poverenje dao nekome ko nije zaslužio ni da bude deo ekipe za tablić.
Znaš ja sam svakakav, imam mana toliko da mi je više smešno da ih nabrajam, ali nisam pička i onaj koji izdaje kada je teško.
To je odlika neljudi.
Al' valjda ti je potrebna ta jedna šamarčina da u glavi poput cigare na betonu ugasiš potrebu za takvom felom ljudi.
Ne moram da ti navodim da sam x puta i pustio suzu zbog toga, no koga briga.
Ne svrbi mene to što je to puklo, ja sam završio sa nekim stvarima koje su mi bile krucijalne u životu, i bilo je potpun ispijanja čaše vode, jedino što me svrbi je nezahvalnost.
Dva prsta ispod brade bih ispalio metak onog momenta kada bih zatražio zahvalnost za bilo koje svoje delo, iako sam mnogima valjao, ali kada mi neko navodi momente moje slabosti i rečenice kojih se stidim, jedino što tada osetim je ogorčenost.
Nju stvarno pokušavam da smanjim, ali ne da se kurva preveslati kada joj nije po volji.
Ne mrzim nikoga, ali ne dam da se gazi ono moje.
Mene pravda nikada nije zanimala.
Za nju ginu budale.
Nekako mi je uvek bilo to lagano, znajući da ima taj neko sa svojim nebeskim tefterom u kojima sve nas zapisuje po zaslugama.
Nekome po lepim, zbog davanja više nego uzimanja, nekome zbog lošeg, jer nismo svi bez kišobrana išli dok je Bog bacao dobrotu.
Svakome sleduje svoje, takva je konačnica što kažu braća Hrvati.
Slomio sam se na milion delića baš kao i onaj deo oko rupe od metka na staklu, kada sam osetio izdaju.
Samo nju ne opraštam.
Nikome.
Možda sam težak, možda kompleksan, ali nikada onaj koji okreće ledja.
U momentima ogorčenosti, želim samo jednu stvar.
Svakome dobro.
A osobama kojima "nisam valjao" želim jednu kafu sa mnom, i da ih gledam u oči dok ih srce izdaje od sopstvene sramote zbog izrečenog i uradjenog.
E to sam ti ja mala moja.
Jesi popila kafu?
Ajde popij taj gutljaj, pa da idemo, imam nekog posla...
Moram da ti kažem nešto..Ima mnogo stvari u kojima uživam.Sa druge strane, ima dosta stvari u kojima želim da budem sastojak, i dosta ljudi čije fore bih "kupovao".
Ima dosta stvari zbog kojih sam magarac u magli od sreće. Jednostavno artikulacija mi je surovo loša kada mi nešto lepo ulazi u srčane pretkomore i po njima surfuje.
Sa druge strane, ja ovakav kakav sam, emotivan i srčan, umem da budem mnogo veliki pakao.
I za sebe i za druge.
Iznevereno poverenje ume da mi ubrza ključanje onoga na dnu duše.
Jednostavno jedina dva oka kojih se plašim su ova dva u mojoj glavi.
Nebrojeno puta me je koštalo to što sam poverenje dao nekome ko nije zaslužio ni da bude deo ekipe za tablić.
Znaš ja sam svakakav, imam mana toliko da mi je više smešno da ih nabrajam, ali nisam pička i onaj koji izdaje kada je teško.
To je odlika neljudi.
Al' valjda ti je potrebna ta jedna šamarčina da u glavi poput cigare na betonu ugasiš potrebu za takvom felom ljudi.
Ne moram da ti navodim da sam x puta i pustio suzu zbog toga, no koga briga.
Ne svrbi mene to što je to puklo, ja sam završio sa nekim stvarima koje su mi bile krucijalne u životu, i bilo je potpun ispijanja čaše vode, jedino što me svrbi je nezahvalnost.
Dva prsta ispod brade bih ispalio metak onog momenta kada bih zatražio zahvalnost za bilo koje svoje delo, iako sam mnogima valjao, ali kada mi neko navodi momente moje slabosti i rečenice kojih se stidim, jedino što tada osetim je ogorčenost.
Nju stvarno pokušavam da smanjim, ali ne da se kurva preveslati kada joj nije po volji.
Ne mrzim nikoga, ali ne dam da se gazi ono moje.
Mene pravda nikada nije zanimala.
Za nju ginu budale.
Nekako mi je uvek bilo to lagano, znajući da ima taj neko sa svojim nebeskim tefterom u kojima sve nas zapisuje po zaslugama.
Nekome po lepim, zbog davanja više nego uzimanja, nekome zbog lošeg, jer nismo svi bez kišobrana išli dok je Bog bacao dobrotu.
Svakome sleduje svoje, takva je konačnica što kažu braća Hrvati.
Slomio sam se na milion delića baš kao i onaj deo oko rupe od metka na staklu, kada sam osetio izdaju.
Samo nju ne opraštam.
Nikome.
Možda sam težak, možda kompleksan, ali nikada onaj koji okreće ledja.
U momentima ogorčenosti, želim samo jednu stvar.
Svakome dobro.
A osobama kojima "nisam valjao" želim jednu kafu sa mnom, i da ih gledam u oči dok ih srce izdaje od sopstvene sramote zbog izrečenog i uradjenog.
E to sam ti ja mala moja.
Jesi popila kafu?
Ajde popij taj gutljaj, pa da idemo, imam nekog posla...
Коментари
Постави коментар