Koraci ka meni...

 

Nebrojeno puta..
Čujem ...
Ona dolazi...
Čujem kako ta lepa stopala gaze laminat moje dnevne sobe...
Kako se svakim korakom bliži mojim snovima, grudima, stomaku, ledjima...
Ježi mi se svaki organ u telu.
Od požude, ljubavi, potrebe, i sreće.
Zbog tih koraka sam lud.
Abnormalno.
Zbog tih koraka u glavi, i na javi, ja dišem.
U dva njena mala stopala, stanu, sva moja nadanja, želje, radosti, osmesi...
Zbog njenih malih stopala prestao sam da razmišljam o bilo čemu drugom.
Takva je.
Ume da mi se našali sa mozgom tako da ni o čemu drugom ne mislim.
I ne mislim.
Nekad se osećam kao na dubini od 100 metara u okeanu, jer ne vidim ništa.
Nesvestan sam prostora, ljudi, drugih ljudi, nebitnih ljudi, žena...
Zbog tih malih stopala ja sam srećan.
Ti koraci ka meni me ježe.
Ti koraci ka meni mi znače.
Ti koraci ka meni meni su sve.
Ti si mi sve.